Александра Брајовић, рођена је 1997. године у Београду.
Основно и средње образовање стекла је у Панчеву. На Институту за славистику Филолошко-културолошког факултета Бечког универзитета завршила је 2019. године основне студије, а 2021. године мастер студије славистике (са фокусом на српском језику и култури). 2023. године је у оквиру исте институције завршила и основне студије руског језика и културе. Тренутно је студент докторских студија славистике Бечког универзитета, где под менторством проф. др Ане Кречмер и проф. др Романа Кривка саставља докторску дисертацију под називом „Језик Јована Мушкатировића“.
Добитник је стипендије SEE Graduate scholarship – стипендијe за академске резултате и постигнућа под покровитељством Града Беча (2021–2022). Од 2022. до 2024. године била је запослена на међународном пројекту Slavic studies in exchange: Austria and Russia in 1849–1939 (Joint Project – Интернационални пројекат аустријске фондације FWF и Руског фонда за фундаментална истраживања РФФИ). Од 2023. године активна је на пројекту Матице српске, који подразумева израду Славеносрпског речника.
2022. године одржала је гостујуће предавање на позив на тему „18. век у српској језичкој историји“ на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Учествовала је на међународним научним конференцијама и објављивала радове на српском, енглеском и руском језику у многим научним часописима и зборницима, како у Србији, тако и у иностранству. Говори енглески, немачки и руски језик.
Области њеног научног интересовања обухватају историју српског језика (пре свега XVIII и XIX век и тзв. славеносрпски језик), историју школства међу Србима, српско-руске језичке и културне везе.
Брајовић, Александра (2024), „Краткое размишљеније о праздници (1786) Јована Мушкатировића – једно непознато просветитељско-полемичко дело“, у: Мацура, Сања (ур.), Philologia Serbica vol. 4, 215–230.
Брајовић, Александра (2023), „О предговорима као жанру славеносрпске писмености (на грађи текстова З. Орфелина)“, Научни састанак слависта у Вукове дане vol. 51, nr. 1 / 2022, 61–70.
Брајовић, Александра (2023), „Спомен великану српске културе Јовану Мушкатировићу и његовој политичкој и просветитељској мисли“, Зборник Матице српске за књижевност и језик vol. 71, nr. 1, 304–306.
Брајовић, Александра Ј. (2022), „О просветитељској интенцији штампаних буквара Захарије Орфелина – Латински буквар и Первое учение“, Славистика vol. 26, nr. 1, 422–431.
Brajović, Aleksandra (2022), „The Slavonic-Serbian language and its textual heritage on the example of Church Slavonic primer „Pervoe učenie“ (1767) by Zaharija Orfelin“, Материалы Международного молодежного научного форума «ЛОМОНОСОВ-2022» [Электронный ресурс] https://lomonosov-msu.ru/archive/Lomonosov_2022/index.htm
Гагић, Александра (2021), „Заступљеност и рецепција Захарије Орфелина у истраживањима српске лингвистике новијег доба“, Научни састанак слависта у Вукове дане vol. 50, nr. 1/ 2020, 75–84.
Гагић, Александра (2021), „О једном бечком јубилеју – Зборник у част проф. др Ане Кречмер (Jasmina Grković-Major, Natalia B. Korina, Stefan Michael Newerkla, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja [Hg.]. Diachronie-Ethnos-Tradition: Studien zur slawischen Sprachgeschichte, Festgabe für Anna Kretschmer. Brno, 2020, 366 стр.)“, Зборник Матице српске за књижевност и језик vol. 69, nr. 2, 518-523.
Gagić, Aleksandra (2021), “Challenges of studying the pre-standard language forms (through the example of Slavonic-Serbian textual heritage)”, Вестник Иркутского университета vol. 24, 134–136.
Gagić, Aleksandra (2020), “Russian Church Slavonic and Slavonic-Serbian in the History of Serbian Literacy“, Материалы Международного молодежного научного форума «ЛОМОНОСОВ-2020» [Электронный ресурс] https://lomonosov-msu.ru/archive/Lomonosov_2020/index.htm
Гагић, Александра (2020), „Преоблачење радног глаголског придева у синтакси и творби речи“, у: Rágyanszki, György, ed. (2020) Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája IX = 9th Conference for Young Slavists in Budapest. Eötvös Loránd Tudományegyetem Bölcsészettudományi Kar Szláv és Balti Filológiai Intézet, 36–39.
