У периоду од 29. јуна до 1. јула 2026. године у организацији Института за српску културу – Приштина/Лепосавић, Историјског института САНУ, Института за књижевност и уметност, Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране и Центра за културу и уметност Алексинац, у Алексинцу је одржан међународни научни скуп посвећен стопедесетогодишњици почетка Српско-турских ратова за ослобођење дела српских крајева и стицање независности Кнежевине Србије.
Скуп је организован уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Министарства културе Републике Србије. На отварању скупа публици су се обратили Сава Стамболић, шеф Кабинета министра науке, технолошког развоја и иновација, проф. др Александар Растовић, директор Историјског института, док се у име домаћина и организатора из Алексинца присутнима обратио др Драган Алексић.
Тема Скупа привукла је више од 30 истраживача из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Русије, Бугарске, Мађарске и Италије. Излагања су из различитих научних перспектива обухватила узроке, токове и последице Велике источне кризе и Првог српско-турског рата, једног од кључних догађаја српске и балканске историје XIX века.
Истраживања су презентована у оквиру четири тематске сесије посвећене војној историји, међународним односима, дипломатији, култури сећања, књижевним и публицистичким представама рата, као и друштвеним и демографским аспектима кризе. Део истраживања посвећен је оним чињеницама које осветљавају одјеке ових историјских догађаја у књижевности, штампи и култури памћења.
Институт за српску културу – Приштина био је носилац овог научног скупа и њега је представљала директорка др Марија Јефтимијевић Михајловић, која је уједно и члан Програмског одбора Скупа. Резултате својих истраживања представили су др Јасмина Ахметагић, др Иван Бецић, др Оља Аксентијевић и др Весна Милојевић, док ће др Ивана Женарју Рајевић и др Далибор Велојић доставити радове за зборник радова чији ће издвач бити Институт за српску културу – Приштина.
Теме истраживача са Института су из историје књижевности, пропаганде, финснсијске и војне историје, историје здравства и историје уметности. Излагања су помно пропраћена како од учесника скупа тако и од публике.
Вредна сазнања до којих се је могло доћи на Скупу, допуњена су посетом важних локалитета на коме су се одвијали битни догађаји везани за Први српско-турски рат (Адровац, Делиград), као и посета манастиру Светог Романа у коме је сахрањен пуковник Рајевски, чиме су утисци са Скупа добили нову димензију.
