Институт за српску културу Приштина – Лепосавић учествовао је на 69. Међународном београдском сајму књига, који се одржао од 23. до 31. октобра 2026. године, низом активности. Најпре, представљањем публикација које су између два сајма, 2025. и 2026. године, објављене у издању Института за српску културу, на промотивном штанду Канцеларије за Косово и Метохију при Влади Републике Србије у Хали 1А. Такође, те и друге научне публикације истраживача и сарадника Института биле су изложене на штанду у Хали 4 Београдског сајма, који је окупио уважене колеге из научних институција Републике Србије, представнике научне јавности, драге госте и пријатеље Института.
Активности Института при промотивном штанду Канцеларије за Косово и Метохију започете су у суботу 24. октобра представљањем три броја научног часописа „Баштина” (свеска 67, 68 и 69), објављена крајем 2025. године и у 2026. години. Садржај свезака, заступљеност научних области и тема у њима предочили су др Ивана Раловић, научни сарадник, др Ивана Женарју Рајовић, научни саветник, др Петар Ристановић, виши научни сарадник, и доц. др Марина Петровић, научни сарадник. Током представљања указано је на тематску и методолошку разноврсност радова објављених у овим свескама, који обухватају књижевност и језик, историју, историју уметности, етнологију, антропологију, право и политикологију. Посебна пажња посвећена је истраживањима која се баве Косовом и Метохијом, његовим културним наслеђем, језичким особеностима, обичајима и уметничким стваралаштвом, али и историјским процесима, политичким околностима и правним питањима која обликују живот овог простора. Истакнуто је да радови објављени у „Баштини” доприносе разумевању прошлости и савремених прилика, чувању сећања на људе и заједнице, као и документовању њихових искустава и проблема. Међу представљеним радовима издвојена су истраживања о католичкој жупи Св. Миховила Арканђела у Другом светском рату у Косовској Митровици, првим пролећним салонима Косова и Метохије, традицији израде дрворезних крстова у Лепосавићу и покладним маскама у Сиринићкој жупи. Представљени су и радови о дијалектолошком наслеђу косовскометохијских говора, књижевном стваралаштву Григорија Божовића, Александра Деспотовића, Владислава Петковића Диса, Саше Станишића, миграцијама, као и правним и историјским питањима, укључујући последице НАТО бомбардовања 1999. године и случај „Жуте куће”. У завршном делу представљања наглашена је научна и друштвена мисија часописа да систематичним истраживањем и објављивањем научних резултата доприноси континуитету знања о Косову и Метохији.
Недеља 25. октобар започела је промоцијом књиге Критички ум Предрага Палавестре, ауторке др Ане Мумовић, научног саветника Института. О овој првој исцрпној монографији посвећеној великом критичару и проучаваоцу књижевности говорили су директорка Института др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник, др Бојан Чолак, научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду и ауторка. У систематичном представљању монографије запажено је да ауторка на свеобухватан начин разматра сложене односе књижевности, књижевне критике, јавне речи и културе, обједињујући их у јединствену истраживачку целину. Изнети су продубљени увиди о њеном минуциозном приступу научном наслеђу Предрага Палавестре, његовим историјама српске књижевности и петнаест књига које обухватају различите књижевне и аналитичке теме. Акценат је стављен на начине на које монографија аналитичко-синтетички проблематизује одјеке његовог капиталног дела Историја српске књижевне критике 1768–2007, али и значај Палавестриних пројеката посвећених истраживању развоја српске књижевне критике. У надахнутој завршници промоције апострофирано је да ова монографија представља допринос сагледавању историје српске књижевне мисли, те разумевању улоге критике у обликовању културног и националног идентитета, истовремено отварајући простор за нова истраживања и подстичући будуће генерације проучавалаца на критички дијалог.
Плодотворна научна атмосфера настављена је представљањем монографије Понашање и комуницирање савремених потрошача – маркетиншка перспектива аутора проф. др Ненада Перића, вишег научног сарадника Института, и др Милијанке Ратковић. Говорећи о овој научној публикацији проф. др Оља Арсенијевић, научни сарадник, доц. др Марина Петровић, научни сарадник, и аутори издвојили су темељитост проучавања потрошача у условима динамичних промена тржишног и дигиталног окружења као свеукупну вредност књиге. Напоменули су да је монографија студиозно приказала како на потрошачке одлуке не утичу искључиво економски фактори већ и психолошке карактеристике, личне вредности, емоције и социокултурни обрасци. У складу са актуелним токовима савременог друштва потенцирано је да аутори анализирају трансформацију комуникације под утицајем нових технологија, друштвених мрежа и инфлуенсера, те постављају питања изградње поверења, лојалности потрошача, етичке димензије маркетиншког деловања, укључујући одговорност према потрошачима и заштиту њихових права у дигиталном окружењу. Закључено је да монографија, повезујући теоријска сазнања са истраживачким приступима и практичним применама, чини драгоцен допринос проучавању савремених потрошачких навика и комуникационих стратегија, служећи као користан ресурс истраживачима, студентима и стручњацима из области маркетинга и комуникација.
У промотивном простору Канцеларије за Косово и Метохију 27. октобра одржана су два представљања монографија објављених у издању Института за српску културу Приштина – Лепосавић. О књизи Дигитална креативност и млади: иновације, компетенције и изазови у културним и креативним индустријама западног Балкана, ауторки проф. др Оље Арсенијевић, научног сарадника Института и проф. др Маје Димић, говорили су проф. др Ненад Перић, виши научни сарадник, доц. др Марина Петровић, научни сарадник, др Тамара Љујић, научни сарадник, која је изнела саопштење проф. др Полоне Шпрајц, и ауторке. Током промоције истакнут је значај развоја дигиталних и креативних компетенција младих узраста од 18 до 30 година на Западном Балкану и у Европској унији, као и потреба да се дигитална писменост повеже са критичким вредновањем информација и креативном применом технологија. Потцртана је знаковитост пројектног учења, примери добре праксе и могућности примене истраживачких резултата у образовним програмима, поткрепљене примером њихове примене у Петој економској школи у Београду. Изражена је нада да ће књига добити своју примену у универзитетским курикулумима и школским програмима. Указано је и на изазове који прате развој дигиталне креативности, међу којима су недостатак институционалне и финансијске подршке, неједнак приступ дигиталним алатима и нове могућности и ризици које доноси генеративна вештачка интелигенција.
Монографију Човек, право и злоупотреба права др Ратомира Антоновића, научног сарадника Института, представили су рецензенти, проф. др Илија Кајтез и доц. др Марина Петровић, научни сарадник, уредник доц. др Борис Бурсаћ, научни сарадник, чије је саопштење прочитала Муниба Дрековић, и аутор. Акцентовано је да књига разматра однос човека, друштва и правног поретка, са посебним освртом на људска права, правду и етичке основе правног деловања. Особита пажња посвећена је различитим облицима злоупотребе права, од грађанских и политичких до економских, социјалних и културних права. Као изразита вредност истраживачког рада аутора издвојена је проблематизација и положај људских права у кривичном праву, проблем анонимности и одговорности, као и статус злочина из прошлости, укључујући злочине почињене на Косову и Метохији. Недвосмислено је указано на чињеницу да монографија расветљава значај заштите људског достојанства и одговорне примене права у савременом друштву, као и да својим темама и актуелношћу отвара простор за даље промишљање односа права, правде и људског достојанства. Промоција је завршена изразом наде да ће публикација пронаћи пут до читалаца заинтересованих за правна, друштвена и етичка питања и подстаћи их на критичко сагледавање изазова савременог друштва.
Учешћем на овогодишњем Сајму књига Институт је наставио континуирану праксу представљања резултата свог научноистраживачког рада и издавачке делатности, потврђујући значај овог вида јавног деловања за афирмацију научног стваралаштва, ширење сазнања о културном наслеђу Косова и Метохије, успостављање дијалога са стручном и широм читалачком публиком, те јачање видљивости научних истраживања и културних вредности простора Косова и Метохије.