У оквиру циклуса „Метакритички разговориˮ, који организује Одељење за историју српске књижевне критике и метакритке Института за књижевност и уметност у Београду, мср Урош Ђурковић, истраживач сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић, одржао је 17. новембра предавање „Критика екокритикеˮ.
Екокритика се, као књижевнотеоријска перспектива, сагледавала двојако: кроз разматрање њених ограничења, али и кроз расправу о њеним дометима и методама, укључујући и могућности интердсициплинарних проучавања књижевности. Указано је и на то да у овом пољу постоји и даље терминолошко разногласје, које представља не само питање науке о књижевности, него и хуманистике у целини. На основу мноштва примера из српске и светске књижевности, од Писама из Немачке Љубомира Ненадовића до У орбити Саманте Харви, показано је на које све начине екокритика може послужити за тумачење књижевности.
Уреднице трибинског програма: др Милица Мустур, др Наташа Дракулић Козић.