Нада Хаџи Перић, рођена призренка, сада у Београду, на аутентичан начин кроз аутобиографска казивања написала је књигу „Записи из Призрена, са извора”, доносећи своја животна искуства из овог града из кога је потекла, из кога је протерана и коме се враћа после треинаест година у посету.
Књига је емотивно сећање на све проживљено, а као највећу вредност оставља поруку да младе генерације чувају завичај „да сачувају извор”.
Лепосавић, 4. новембра – Институт за српску културу Приштина са привременим седиштем у Лепосавићу штампао је књигу Наде Хаџи Перић, која је својеврсни ауторски путописни роман који је сабрао доживљај Призрена пре и после 1999-е године.
Др Соња Јерковић, говорећи о књизи каже да је у њој смештено четрнаест повезаних прича кроз које ауторка описује своја путовања на Косово и Метохију, а пре свега у Призрен.
У првој причи, У завичај после толико година, радња одводи читаоца у Средачку Жупу, надомак Призрена, крај извора са ког је Нада пореклом.
Ту су и сликовити прикази Богородице Љевишке, града Призрена, Ораховца, Велике Хоче, затим манастира Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Зочишта, Гориоча, Девича, Бањске и Соколице.
Та света места саздана су у чудесној природи и изворишта су снаге, вере и љубави.
Ова књига је посебно значајна и са историјског гледишта јер ће сачувати аутентично сећање испричано кроз причу језика тога краја наше земље како се у Призрену и његовој околини живело пре ратних дешавања 1999-е године.
Све то испричано је кроз сећања на живот породице из које је потекла ауторка.
*Преузето са портала Јединство