ИСТРАЖИВАЧИ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СТИД У ЛИТЕРАТУРИ У НОВОЈ ГОРИЦИ

1000082231

На Факултету за хуманистику Универзитета у Новој Горици (Словенија) од 15. до 18. јуна организован је научни скуп Стид у литератури (Shame in Literature), на којем су учествовали истраживачи нашег Института др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник и мср Маша Петровић, истраживач-сарадник. У четири дана, преко шездесет научника из двадесетпет земаља, са пет континената (Европе, Азије, Африке, Аустралије, Јужне Америке), из различитих углова анализирало је питање стида у књижевности. Теме су биле усмерене на типолошке карактеристике мотива стида (било је речи о тзв. класном, етничком, телесном стиду и слично), преко наратива о трауми до књижевне цензуре. Овако велика конференција проистекла је из пројекта „Стид у словеначкој књижевности“.

Првог дана скупа, др Сена Михаиловић Милошевић изложила је коауторски рад са др Сузаном Ђорђевић „Стид као интегративни фактор културног дијалога у књизи Седам мора и три океана. Путем око света Јелене Димитријевић“. Насловни мотив се у датом путопису очитава у слици или осећању Другог у сусрету са Старим светом, налазећи се у домену социјалних прилика, етичког коректива или интеракције са другим ликовима. Емоција стида се разматра се и кроз „критички космополитизам“ Јелене Димитријевић,  као лични однос приповедача према одређеним темама, попут положаја жена, непросвећености и везе са мањком слобода.

Мср Маша Петровић наставља са својим интересовањем за Андрићев опус радом „Стид као доминантна афективна парадигма у емоционалном пејзажу прозе Ива Андрића“, испитујући манифестације стида у емоционалном хоризонту приповедача, као и у афективној конституцији женских и мушких ликова, а на основу одабраног корпуса који репрезентује више фаза Андрићевог стваралачког развоја. Истраживањем дијахронијских промена настојало се да се покаже како развој поетике утиче на наративизацију афеката.