Од 1. до 3. октобра 2021. године у Тршићу је одржана Међународна научна конференција под називом Савремена српска фолклористика 11.
Конференцију су организовали Удружење фолклориста Србије, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“ у Тршићу, Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду.
Циљ конференције било је настојање да се пружи допринос сагледавању искустава и изазова у очувању нематеријалног културног наслеђа, као и допринос разматрању теоријских и методолошких питања везаних за политике институционалне заштите нематеријалне културе.
На конференцији су представљени и резултати актуелних теренских истраживања и радови који предлажу и испитују нове приступе и проблеме у дисциплинама којима је фолклор (у најширем смислу) предмет интересовања.
У раду конференције учествовало је више десетина стручњака и истраживача из Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Србије, Бугарске, Румуније и Русије.
Научни сарадник Института за српску културу др Александар Павловић на конференцији је представио свој рад под називом „Покладна свадба у Штрпцу: Разговор са Краљевићем Марком“.
Реч је о раду заснованом на резултатима теренских истраживања нематеријалног културног наслеђа Срба у Штрпцу, средишту Сиринићке жупе, која др Павловић спроводи од 2018. године до данас.
Ова истраживања су усмерена ка разумевању елемената нематеријалне културе сиринићких Срба као чинилаца очувања њиховог идентитета и континуитета у већински албанском окружењу и у условима измењеног друштвено-политичког контекста на Косову и Метохији после НАТО агресије 1999. године.
У раду конференције учествовали су и докторанди Магда Миликић и Урош Ђурковић, стипендисти Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ангажовани при Институту за српску културу.
Они су представили заједнички рад под називом „Рефлекси свакодневице у сећањима малолетника на НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године“.
Рад је заснован на истраживању спроведеном у току 2021. године, са циљем анализе мотива у наративима испитаника повезаним са преображајем њихове свакодневице у време НАТО бомбардовања.
Аутори истраживања у анализираним наративима откривају веома специфичне и неретко поетичне детаље који се могу тумачити као фолклористички у најширем значењу ове речи.
Истраживањем је указано на неке семантичке импликације помињања конкретних детаља у вези са свакодневицом за време бомбардовања, чиме је учињен покушај да се „уђе у траг“ неухватљивој логици сећања.